Установа – Јавна библиотека „Бора Станковић“ Врање 142. година од оснивања

17. juna 2021.

ПРОГРАМ:

Петак 18. јун, 13.00 сати

Сала Периодике, Библиотека „Бора Станковић“

Представљање дигиталне библиотеке „Велики рат“ и других дигиталних библиотека које поседују грађу о Србији у Првом светском рату

Немања Калезић, начелник Одељења обавезног примерка

Дигитална библиотека Велики рат настала је као део пројекта Еуропеана колекције 1914-1918, који има за циљ да из фондова 9 националних библиотека дигитализује и учини јавно доступним преко 400.000 публикација насталих током Првог светског рата. Дигиталне колекције настале кроз овај пројекат сачињене су од књига, новина, ратних дневника, музикалија, дечије литературе, фотографија, постера, пропагандних материјала, уметничких дела и свега осталог што се може наћи у једној националној библиотеци.

Велики рат је дигитална библиотека настала као резултат учешћа Народне библиотеке Србије у горепоменутом пројекту. Прављена је са визијом да на једном месту прикупи све публикације везане за српски народ, а које су настале током Првог светског рата.

Историјски извори доступни преко ове дигиталне библиотеке намењени су онима који историју уче, као ђаци или студенти, који је предају у школама и онима којима је проучавање и истраживање овог раздобља хоби.

Корисници портала биће у прилици да се упознају са великим бројем тема по којима су сачувани извори разврстани. Неке од тема су: слике са фронта, пропаганда, војна структура, уметност у рату и друге. Оваква тематска подела омогућава корисницима сагледавање различитих друштвених, културних, политичких, идеолошких прилика које су владале у Европи тога доба обзиром да извори долазе из различитих земаља. Тематски приступ, са друге стране, омогућава и истраживање појединачне теме, у зависности од интересовања.

Субота, 19. јун, 19.00 сати

Двориште куће Боре Станковића,

Божо Копривица,

рођен је у Никшићу 1950. Дипломирао је Светску књижевност на Филолошком факултету у Београду код професора Војислава Ђурића. Написао је књиге: Волеј и слух (1992), Време речи, Разговори са Бориславом Пекићем (1993), Киш, Борхес, Марадона (1996), Дриблинг 1001 ноћ (2006), Само богови могу обећати (Љевак, Загреб, 2010; измењено и допуњено издање – Геопоетика, 2014). Приредио је Зборник о Данилу Кишу за часопис Аrs (Отворени културни форум, Цетиње, 2005, 2009). Радио је као драматург по позиву у Југословенском драмском позоришту, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, Краљевском позоришту „Зетски дом“, Црногорском народном позоришту, фестивалу „Град театар“ у Будви. Са Емиром Кустурицом снимио је играно-документарни филм Седам дана у животу једне птице за француску телевизију. Играо је оца у филму Boa Viderberga Клинац, фудбалски репрезентативац.

Ружица Марјановић,

професорка књижевности у гимназији у Ужицу, суоснивачица је реномираног књижевног фестивала “На пола пута” који се већ 16 година сваког априла одржава у овом граду. Куриозитет фестивала јест да су његови организатори и домаћини ужички средњошколци, а госте свих ових година представљају прваци постјугославенске књижевности.

Понедељак 21. јун, 19.00 сати

Двориште куће Боре Станковића

Румена Бужаровска,

рођена је 1981. у Скопљу, Северна Македонија. Ауторка је четири збирке прича – Жврљотине (2006), Осмица (2010), Мој муж (2014) и Никуда не идем (2018), студије о хумору у савременој македонској и америчкој краткој причи О смешном: Теорије хумора кроз призме кратке приче (2012) и књижице мини-фикције Спавај (2017).

Њене збирке прича преведене су и објављене у Хрватској, Србији, БиХ, Црној Гори, Словенији, Италији, Мађарској, Немачкој и САД. Платформа Literary Europe Live, у оквиру организације Literature Across Frontiers, уврстила ју је 2016. међу десет најзанимљивијих младих европских писаца. Наредне године добила је награду истарске жупаније “Едо Будиша” за збирку Мој Муж. У 2018. била је стипендисткиња Међународног књижевног програма на Универзитету у Ајови (Iowa City). Учествовала је у програму Крокодил фестивала 2016. и 2019. године, након што је претходном збирком прича Мој муж постала регионална књижевна звезда, Румена Бужаровска новом књигом Никуда не идем помера границе кратке форме и потврђује се као можда најбоља ауторка овог жанра на некадашњем југословенском простору.

Бави се превођењем са енглеског на македонски и професорка је америчке књижевности на Филолошком факултету у Скопљу. Коорганизаторка је и коауторка вечери приповедања женских прича ПичПрич.

Алмир Алић,

рођен је 1970. године у Зворнику. Дипломирао је електротехнику у Тузли, а магистрирао међународно право у Сарајеву. До сада је објавио романе Soliter Titanic (Загреб, 2006.), Боа у кокошињцу (Загреб, 2009.), Волим цртати велика црвена срца (Тузла, 2015.), Година пацова (Тешањ, 2018.), те збирку кратких прича Piccolo mondo (Нови Сад, 2009.). Награђиван је на бројним домаћим и међународним конкурсима за најбољу кратку причу. Роман Година пацова је награђен на конкурсу Фондације за издаваштво Сарајево у 2018. години. Уредио је двије књиге других аутора.

Радо је виђен предавач на књижевним радионицама за средњошколце и студенте из цијеле регије. Активан је учесник процеса транзиционе правде. Живи и ради на релацији Тузла- Сарајево.

Уручивање награда најбољим читаоцима у претходној години.

Програми које за Дан установе – 142 године од оснивања приређује Јавна Библиотека Бора Станковић, одржаће се уз примену свих епидемиолошких мера које су одредиле стручне службе, а односе се на дезинфекцију, ношење заштитних маски, као и на максималан дозвољен број посетилаца и одржавање предвиђене физичке дистанце у публици. Моле се посетиоци да поштују прописане мере и буду одговорни према себи другима.